Zdravlje mladih

Često postavljano pitanje da li je kriminalna ličnost specifičan biopsihički entitet, rezultiralo je mnoštvom istraživanja na tu temu. Veliki broj ovih istraživanja bavio se jednom od osnovnih dimenzija ličnosti - inteligencijom, koja ispoljava svoje delovanje u svim oblicima čovekovog ponašanja, i kao takva predstavlja značajan faktor i u oblikovanju ličnosti mladih. Predstavljena su i druga teorijska gledišta i istraživanja koja potkrepljuju dokaze o povezanosti ili uslovljenosti asocijalnog i antisocijalnog pona[anja i osobina ličnosti. S obzirom na neka lična obeležja i psihičke osobenosti pojedinca, može se govoriti o pogodnijim uslovima i određenim tendencijama ka kriminalnom ponašanju. Posebno u zadnjoj deceniji 20.veka, stanje maloletničke delinkvencije kod nas, postalo je alarmantno. Ta ocena je povezana i sa nepodeljenom procenom o lošem globalnom stanju društva. Sve ovo nalaže više napora u oblasti primarne, sekundarne i tercijarne prevencije u oblasti maloletničke delinkvencije, zasnovanih na brojnim, dragocenim rezultatima istraživanja sprovedenih na ovoj populaciji.

Kada dete ili tinejdžer kradu, uobičajeno je da su roditelji zabrinuti. Najčešće pitanje koje postavljaju sebi je, da li je njihov sin ili kćer "maloletni delikvent."

Za svako dete je normalno da uzme nešto šta mu privlači pažnju. Ovo se ne treba smatrati krađom sve dok dete ne bude dovljno staro da razume da uzimanje nečega, što pripada drugoj osobi, nije dobro. To je obično između 3 i 5 godina. Pre toga dete ne može razumno shavtiti tuđa građanska prava i treba mu pomoći u učenju sa razumevanjem tog ograničenja. Roditelji trebaju aktivno da uče svoju decu o tome šta znači biti vlasnik nečega i kakvi su odnosi sa drugima su poželjni.

Fobije ili bolesni strahovi mogu se javiti i na dečijem uzrastu. Jedan od karakterističnih strahova koji se javljaju u ovom periodu, i vezan je za školu, je strah od odgovaranja. U osnovi ove fobije leži strah od procenjivanja, te ga, s pravom, svrstavamo u krug sociofobičnih tegoba.