Savremena medicina

Članak iz oblasti Savremena medicina Postavljeno: 23.03.2008

Ocena: 3.02 | Komentari: 0 Piše: dr Dragana Jančić

Epigenetika i histonski kod

Iako se termin “epigenetika” koristi već više od pola veka, kao posebna oblast neuronauka, ona doživljava svoj procvat poslednjih godina. Uopšteno, epigenetika se odnosi na sve što je povezano sa hromatinom, njegovom strukturom, biohemijom i funkcijom. Zapravo, istraživanje uloge različitih modifikacija hromatina je ono sto čini epigenetiku veoma aktuelnom danas i daje nov osvrt na stare dogme.  

Članak iz oblasti Savremena medicina Postavljeno: 28.01.2008

Ocena: 2.94 | Komentari: 0 Piše: dr Dragana Jančić

Pronadjen biomarker nervnih stem ćelija – put ka transplantaciji nervnih progenitora u ljudski mozak

Dr Dragana Jančić sa Instituta za Neurologiju (Instituto de Neurociencias), Alicante u Španiji ekskluzivno za naš sajt govori o novim istraživanjima iz oblasti neurogeneze. U poslednjoj dekadi, istraživanje neurogeneze (radjanja nervnih ćelija u odraslom organizmu) je dobilo nov zaokret. Ono što je ranije bilo prihvaćeno kao definicija neurona, njegova nedeljivost, odbačeno je nakon novih studija.  

Članak iz oblasti Savremena medicina Postavljeno: 28.07.2007

Ocena: 3.26 | Komentari: 0 Piše: prof dr Nada Pilipović

Osteoporoza- tiha, ali uporna bolest

Postmenopauzna osteoporoza predstavlja postepeno smanjenje koštane mase i poremećaj kvaliteta kosti što dovodi do veće krtosti kostiju i fraktura. Najveći broj faktura se dešava kod postmenopauznih žena. U menopauzi (nakon prestanka ciklusa) smanjuje se lučenje ženskih polnih hormona i tada prestaje njihova zaštitna uloga za kost. Zato se gubi koštana masa, smanjuje čvrstina kostiju i nastaje osteoporoza. I muškarci mogu oboleti od osteoporoze mada znatno ređe.   

Članak iz oblasti Savremena medicina Postavljeno: 28.07.2007

Ocena: 3.18 | Komentari: 0 Piše: prof dr Slobodan Antić

Lek (kapsula) protiv gojaznosti

Gojaznost predstavlja hroničnu bolest, koja se definiše kao porast telesne težine na račun povećanja sadržaja masti u organizmu. Najbolji parametar za procenu uhranjenosti je indeks mase tela, koji predstavlja odnos telesne težine (mase) u kilogramima  i visine u metrima na kvadrat (m²). Ukoliko je ovaj indeks veći o 25 govori se o povećanoj težini, a ukoliko je veći od 30, o gojaznosti.  Gojaznost predstavlja značajan faktor rizika za nastanak koronarne bolesti srca, dijabetesa, nekih malignih i drugih bolesti. Posebno značajan faktor rizika predstavlja centralni (abdominalni) tip gojaznosti, koja se definiše kao obim struka veći od 88 cm u žena i 102 cm u muškaraca. Učestalost gojaznosti u svetu stalno raste, tako da se govori o epidemiji gojaznosti. Uporedo sa porastom broja gojaznih raste i učestalost pratećih bolesti, među kojima se po svom značaju izdvajaju kardiovaskularne bolesti i dijabetes.