Psihologija

Članak iz oblasti Psihologija Postavljeno: 28.09.2008

Ocena: 4.33 | Komentari: 0 Piše: dr Vladimir Đorđević

Ljubomora, gorki začin ljubavi

Ljubomora spada u one emocije kojoj izgleda nijedno osećanje nije ravno po broju izraza kojima se ispoIjava. Gde bismo drugde našli mešavinu povređene Ijubavi, čežnje, mržnje, gneva, zavisti, potištenosti, straha od gubitka Ijubavi, osećanja da smo odbačeni, ismejani, manje vredni, itd. 

Članak iz oblasti Psihologija Postavljeno: 14.09.2008

Ocena: 3.43 | Komentari: 3 Piše: prim dr Vojin Popović

Alkoholizam i depresija

Alkoholizam je neinfektivna epidemija XXI veka. Po oboljevanju i smrtnosti nalazi se na trećem mestu među svim poremećajima zdravlja (iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja). Oko 3-5% celokupne svetske populacije čine alkoholičari. 

Članak iz oblasti Psihologija Postavljeno: 24.08.2008

Ocena: 3 | Komentari: 0 Piše: psiholog, dr Snežana  Stojiljković

Perfekcionizam muzički nadarenih osoba

Perfekcionizam označava težnju ka visokom postignuću u nekoj oblasti i sklonost osobe da od sebe traži savršenstvo i maksimalno moguć učinak. Istovremeno je prisutno i očekivanje da se bude najbolji u onome što se radi, što je praćeno izraženom samokritičnošću. Ovakva forma perfekcionizma često se sreće kod nadarenih osoba i smatra se zdravom težnjom ka visokom postiguću. 

Članak iz oblasti Psihologija Postavljeno: 10.08.2008

Ocena: 3.95 | Komentari: 0 Piše: dr Snežana Anakijev, psihijatar

Depresija i samoubistvo

Život  je  teško objasniti, treba ga živeti. Konstatacija sa kojom bi se većina složila. Neki bi rekli da  je život već time što je počeo objasnio i opravdao sebe  samog. Većini ljudi je ipak, u svim vremenima, pitanje suštine života  tražilo više od jednog odgovora. Život se, međutim, ne može shvatiti niti sagledati kao izolovani fenomen i u uslovljenoj je povezanosti sa smrću. 

Članak iz oblasti Psihologija Postavljeno: 03.08.2008

Ocena: 3.82 | Komentari: 0 Piše: prof. dr Petar Kostić

Psihometrijska struktura ljudske sreće

Postoje univerzalni pojmovi kojj su planetarno važni za sve ljudske egzistencije. Najveći broj je u vezi čoveka, njegovog ponašanja, doživIjavanja sebe i sveta oko sebe i vremenskog trajanja: život, smrt, radost, pamet, mudrost, sreća... Nije lasno kategorisati sreću, a još ju je teže operacionalizovati zarad istra­živanja. Jedan od razloga je što se ovaj pojam prepliće sa nekim drugim manje ili više operacionalno nejasnim terminima (optimizam, radost življenja, samoostvarenje, „okeanska iskustva", pozitivna psihologija,..) Na primer, verovatno bi se većina lekara složila da je sreća odsustvo psihičke patnje, fizičkog bola i bolesti (fizičke i mentalne). Ali lekari skoro na isti način definišu i zdravlje!? Svako od nas poznaje mnogo ljudi koji bi, po svim objektivnim kriterijumima, morali da budu zdravi, ali oni to nisu zato što se, subjektivno, osećaju nesrećno. Dakle, oni pate. Sreća je, po svemu sudeći, isuviše idosinkratizovana da bi bila po